Časopisi

ćasopis Kardiologija

Časopis Kariologija

• Osnovan 1980. godine, zvanicni casopis Srpskog lekarskog društva, objavljuje radove iz kardiovaskularne medicine
• Prvi clanovi uže redakcije:
  prof.dr Ivan Lambic
  prof.dr Slobodan Đordevic
  doc.dr Svetozar Nagulic
  dr Velibor Obradovic
• Od 1980. do 1985. izlazio kao suplement Srpskog arhiva
• Glavni urednik do 1988. godine prof. dr Ivan Lambic
• Sadašnji urednik prof.dr Velibor Obradovic
• Broj 1-2 iz 1992 godine kompletno štampan na engleskom jeziku
• 1993. godine osnovana rubrika "Radovi mladih istraživaca"
• Suplementi sa sažecima radova sa domacih kongresa
• Suplementi sa izlaganjima sa sastanaka radnih grupa
• Štampa se dvojezicno na srpskom i na engleskom
• preko 650 objavljenih radova u casopisu do sada
• svi radovi podležu recenziji
• konacnu odluku o štampanju donosi Uredivacki odbor
• uslov da rad prethodno nije objavljivan u celini ili u delovima ni u zemlji ni u inostranstvu

Rad mora da sadrži:

Naslovnu stranu (naslov rada, ime i prezime autora, naziv ustanove)
Pri dnu naslovne strane navesti Adresu za korespodenciju
Broj autora je ograničen na 6, osim za multicentrične i multidisciplinarne studije

Sažetak, na posebnom listu na engleskom jeziku, 100-250 reči, u prikazima slucajeva 50-100, na kraju sažetka navesti 2-6 ključnih reči
Tekst mora da sadrži metodologiju, rezultate, diskusiju
Literaturu na posebnom listu iza teksta
Legende za slike na posebnom listu uz dva kompleta crno-belih fotografija
Grafikone na posebnom listu, redni broj i naslov se pišu iznad grafikona
Tabele na posebnom listu, redni broj i naslov se pišu iznad tabele

Saglasnost za štampanje sa potpisima svih autora i izjava da rad nije prethodno štampan, na posebnom listu

Radove slati na adresu:
prof. dr Velibor Obradović, SLD
Dorda Vaingtona 19, 11 000 Beograd

Objavljeno povodom dvadeset godina asopisa Kardiologija

Predsedništvo SLD-a je 1980. godine dalo saglasnost Kardiološkoj sekciji da se može pokrenuti izdavanje casopisa Kardiologija. Te godine predsedništvo Kardiološke sekcije je u užu redakciju izabralo prof. dr Ivana Lambica, prof. dr Slobodana Đordevica, doc. dr Svetozara Nagulica i dr Velibora Obradovica. tada se pojavio novi casopis SLD-a na finom tankom kunstdruk papiru B5 formata na 200 strana sa tiražom od 500 primeraka.

Sa nestrpljenjem su ocekivali izlazak prvog broja Kardiologije u Jugoslaviji: kardiolozi, poslediplomci iz kardiologije i svi prijatelji pisane kardiološke reci. Izlazak prvog broja bio je ubrzan ažurnošcu pisaca koji su pripremili radove po pozivu i izborom prvog uredivackog odbora.

Bitno je istaci da su prilikom objavljivanja radova poštovani kriterijumi koje je utvrdio uredivacki odbor, tako da je procenat readova koji nisu prihvaceni iznosio oko 10%. Na to je svakako uticala i cinjenica da su sve radove kriticki pregledala po dva recenzenta izvan ustanove iz koje je rad potekao.

Od 1980. do 1985. godine casopis Kardiologija je izlazio kao suplement Srpskog arhiva, formata B5. Na oko 1400 strana u osam knjiga odštampan je veliki broj radova. Nije se povecavao samo broj strana i broj pretplatnika iz godine u godinu povecavao se i broj novih rubrika i kardiologa sa rezultatima najnovijih istraživanja.

Do 1988. godine glavni i odgovorni urednik casopisa bio je prof. dr Ivan Lambic koji je sa clanovima redakcije ostavio trag pisane reci, trasirao put, olakšao dalji rad uredništvu i meni kao glavnom i odgovornom uredniku.

Promenom urednika casopis ne menja koncepciju, povecava se samo broj rubrika i menja se format.

U periodu od 1985. do kraja 1990. godine odštampan je veliki broj radova na 1600 strana iz klinicke, eksperimentalne, preventivne kardiologije, kardiohirurgije, rehabilitacije i farmakoterapije. U tri suplementa casopisa Kardiologije zapisano je i sve što je receno 1989. godine na Kongresu kardiologa Jugoslavije.

Tokom 1991. izašla su 4 broja (2 dvobroja). Na 240 strana štampana su 32 rada i 6 prikaza slucaja. U 1992. objavljena su 4 broja (2dvobroja) na 197 strana i štampano je 28 radova, od kojih je broj 1-2 štampan kompletan na engleskom jeziku. Ovaj broj je nastao kao rezultat saradnje Medicinskog fakulteta u Beogradu, odnosno Kardiolocke sekcije - redakcije casopisa i kardiologa Baylor Collage, USA.

U 1993. izašla su 4 broja (2 dvobroja) na 129 strana, štampano je 19 radova. Iste godine je otvorena rubrika "Radovi mladih istraživaca" u kojoj se publikuju radovi nagradeni na kongresima kardiologa Srbije i Jugoslavije, koji svojim fundamentalnim i klinickim istraživanjima zaslužuju pažnju.

U 1994. i 1995. godini izašla su 4 broja i jedan dvobroj na 310 strana i štampano je 59 radova. Tokom 1996. objavljen je jedan dvobroj na 63 strane, štampano je 10 radova. Odštampan je jedan suplement posvecen Drugom kongresu kardiologa Srbije koji je održan od 6. do 28. juna 1996. u Beogradu. U ovom suplementu odštampana su 184 rezimea radova koji su usmeno saopšteni i 527 postera.

U 1997. i 1998. godini izašla su dva broja i jedan dvobroj. U dvobroju je štampano 9 radova i 1 prikaz slucaja. Brojevi 3 i 4 bili su tematski posveceni aterosklerozi i srcanoj insuficijenciji. U ovim brojevima štampani su radovi in ekstenzo saopšteni na seminaru "NOVINE U ATEROSKLEROZI" u organizaciji Odeljenja za kardiovaskularnu patologiju SANU i Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kao i izlaganja sa sastanka radne grupe za srcanu insuficijenciju.
U 1999. godini, na predlog redakcije, casopis zadržava format, ali sa novim koricama po ugledu na svetske casopise. Te godine izlaze jedan dvobroj, jedan broj i suplement sa ukupno 28 radova.

U prvoj polovini 2000. godine izašao je jedan dvobroj na 70 strana sa 8 radova, a u pripremi su brojevi 3 i 4 na 150 strana i 20 radova.

Za period od dvadest godina izlaženja casopisa publikovano je preko 620 radova.
Za proteklih 20 godina menjale su se redakcije, ali su nit naucne misli i želja za kvalitetom ostali kao ideja vodilja sadašnjim clanovima uredivackog odbora.
U svom buducem radu, pored neprekidnog nastojanja na povecanju naucnog i tehnickog kvaliteta casopisa i redovnom izlaženju, korisno bi bilo da uredivacki odbor pokuša ostvariti i sledece ciljeve:

• Ulazak casopisa u Current Contents. Preduslovi za ovo su kvalitet radova u casopisu, izdavanje cetiri broja godišnje, redovno izlaženje casopisa dvojezicno, na srpskom i engleskom. To bi otvorilo mogucnost "internacionalizacije" casopisa, i prijem radova iz inostranstva.
• Materijalna sredstva za izdavanje casopisa obezbeduju se pretplatom, samofinansiranjem i donatorstvom. Ostvarivanje vece pretplate i citanosti casopisa moglo bi da doprinese i štampanju aktuelnih opštih pogleda, po pozivu od priznatih autora, o nekom znacajnom kardiološkom problemu. Pri tome, autor bi u ovako preglednom clanku mogao da saopšti i svoja opštepriznata istraživanja.
  Svi pisci i clanovi uredivackog odbora svojim besplatnim radom ucinili su casopis ovakvim kakav je. On je pokazatelj nivoa naucne misli i pisane reci u vremenu u kojem živimo.
  Verujuci da u nauci ne postoje granice, ocekujemo da ce želje redakcije biti ostvarene. Ulazeci u treci milenijum slaveci dvadest godina objavljivanja, ovaj casopis nastavlja da živi i uci citaoce kako da pomognu bolesnom coveku.
  Ovaj jubilarni broj 1980-2000 sadrži naslove radova sa indeksom autora i saradnika i time ulazi u istoriju Kardiološke sekcije Srbije.
  Sadašnji uredivacki odbor se zahvaljuje piscima, pretplatnicima i farmaceztskim kucama. Ovaj casopis je radovima uglednih istraživaca koji su u njemu štampali svoje radove približio nas Evropi i Evropu nama.

dr Velibor Obradović